ИСТОРИЈАТ ДАНАШЊЕГ ДОМА
Крајем децембра 1946. године, највероватније 24, са именом погинулог првоборца Миодрага Урошевића Артема, отворен је интернат за занатске ученике предузећа у Крагујевцу, која су бројала само по неколико ученика- шегрта.
Оснивач Дома био је Градски народни одбор, а његово издржавање у почетку је било на буџету Окружног народног одбора. Планирало се да издржавање преузму министарства (по секторима рада) и Савет земљорадничких задруга у Крагујевцу. Дом је био смештен у две зидане зграде, одмах при уласку у Стару радничку колонију, изнад Колонске капије. Намештај и остала опрема били су врло скромни. Одражавали су стандард и опште сиромаштво послератних година. Кревети су били гвоздени, поломљени, душеци- сламарице. Трпезарија скромна са неколико дугачких столова, а около клупе за 5 до 7 ученика, кухињског посуђа није било довољно. Купатило је била омања просторија са неколико тушева, топле воде није било, па су ученици избегавали купање. Дисциплина је била војничка, ригорозна.
После две године рада у насељу Старе радничке колоније, Дом ученика, крајем августа 1948. године пресељен је у зграду бивше Женске занатске школе, у Улици црвено барјаче број 4 и званично почео да ради 1. септембра. Ова зграда је грађена наменски за школске потребе- без кухиње, трпезарије, спаваоница, магацина и слично, разумљиво је што није имала услове за интернат. Зграда је била без водоводних инсталација, санитарија, купатила и канализације. И раније су у дом смештане разне групе курсиста, али сада је у Дом први пут крочила женска нога.
Ново станиште, Дом ученика је добио 1954. године у улици Ђуре Ђаковића- споредни број 13, код Старе кланице, после шест година проведених у бившој Женској занатској школи. У то време пресељења, ђачки домови у Србији били су у великој кризи. То је било време проглашавања домова за установе са самосталним финансирањем, тако да се за кратко време број домова преполовио. И поред тако неповољних и тешких прилика за ђачке домове, крагујевачки „Артем“ је у новим просторијама, код Старе кланице, добио знатно боље услове. Било је више простора, што је омогућавало да се ученици лепо сместе, приме нови и успешније организује рад, посебно васпитно образовни. Опрема и намештај су сада били много богатији.
