ПОЧЕЦИ РАЗВОЈА ДОМОВА И ИНТЕРНАТА У КРАГУЈЕВЦУ
Дом ученика средњих школа основан је крајем децембра 1946. године под именом Дом занатских ученика у привреди „Миодраг Урошевић Артем“.
Крагујевац, међутим има много дужу традицију интернатског организовања ученика средњих школа, а њихово историјско и педагошко наслеђе носи данашњи Дом ученика средњих школа.
Први интернат- дом за смештај ученика отворен је у Крагујевцу, 1854. године, истовремено са почетком рада Занатлијске школе, при крагујевачкој Тополивници каја је само годину дана раније отпочела да ради. Први директор школе, иначе иницијатор отварања и школе и интерната био је Шарл Лубри, истовремено и управник Тополивнице. Први интернат имао је двадесет питомаца, колико је и школа имала ђака. Питомцима је у интернату био обезбеђен смештај, храна, одећа и обућа, униформе и радна одела, школски прибор и уџбеници. Пошто је ученичка „плата“ била недовољна за трошкове интерната, разлику је надокнађивала држава Србија.
Прва учитељска школа у Србији отворена је у Крагујевцу, на Савиндан 1871. године. Законом је било одређено школовање учитеља у трајању од три године, а, пошто су кандидати бирани из свих крајева Србије, чланом 24 Закона о уређењу Учитељске школе, било је предвиђено: „питомци ће сви заједно живети у заведењу. Њима ће се подмиривати све потребе школске, одело и издржавање из фонда школског, по предрачуну, који се чини сваке године.“
Године 1927. отворена је у Крагујевцу Нижа пољопривредна школа, за коју је сазидана наменска зграда са интернатом за 50-60 ученика. Иако је била нижег ранга, школа је убрзо стекла велики глас. Почетак Другог светског рата је прекинуо њен рад, али је после рата убрзо укинута. Данас се у њеној згради налази Завод за стрна жита.
У Крагујевцу је неколико година пре и после 1930. постојао женски интернат за ученице средњих школа- Гимназије, учитељске школе и Женске занатске школе. Већином су то била женска деца која су предходно била у неком од домова за сироту радничку децу.
И поред много проблема, упорношћу тадашњег директора Учитељске школе, 1931. године отворен је један од најсавременијих ђачких интерната у Србији. Уведено је централно грејање, модерна кухиња, перионица и судоперница, електрично осветљење, водовод и канализација, набављена је за то време најсавременија опрема. Интернат је могао да прими 140 ученица. И школа и интернат, до укидања почетком Другог светског рата, радили су по најсавременијим педагошким принципима.
У јесен 1932. године, одлуком Министарства просвете, основан је, при Мушкој гимназији, државни ђачки интернат, у коме су били првенствено ученици из места у Македонији у којима су укинуте гимназије. Дом се налазио у Улици Светозара Марковића, број 69, у данашњем здању Медицинског факултета. У њему је било између 85 и 90 питомаца, међу којима је било оних који су касније одиграли значајне улоге у стварању македонске државе, односно македонске науке, просвете и културе. Услови су били доста скромни, о чему постоје записи питомаца. Интернат је радио до почетка Другог светског рата.
