АРТЕМ
Најзад, после две и по деценије, тачније 25 година, 9 месеци и 7 дана – 1. септембра 1972. године, свечано је отворена нова зграда Дома ученика „Миодраг Урошевић Артем“. То је био изузетан догађај за Крагујевац. Прелазак у нову зграду одушевљено је дочекан и од васпитача и од ученика. Посебно су се радовали ученици који су били у старој згради и доживели разлику између старог и новог дома.
Зграда је била савремено опремљена. Нова зграда је пружала изванредне услове за живот и рад. Такође, били су потребни и нови кадрови, како међу техничким тако и међу васпитачким и осталим особљем. Савремено опремљена трпезарија могла је да прими све ученике дома у једној смени. Одржавање пространих ходника и соба са новим намештајем и опремом, душецима и чистом постељином, великим светлим прозорима и посебно урађеним топлим подовима, захтевало је више од метле и четке. И тако редом.
Брзо се схватило, посебно међу васпитачима, да нова зграда, са стандардом за којим су до тада многи чезнули, само великим радом и залагањем обезбеђује лагоднији и безбрижнији живот. А у нови дом се дошло са старим навикама. Прошла су времена када се радно време проводило у дежурствима на оброцима, прегледу кревета, итд. Обезбеђени савремени услови за успешан васпитно-образовни рад, захтевали су ефикасну организацију, креативније коришћење радног времена, подизање педагошког односа на виши ниво, више труда и бриге за живот и рад ученика, више напора... Већи део особља се латио посла и са новим еланом кренуо у остваривање васпитно-образовних задатака које су му нове могућности пружале. Брзо је успостављена нова организација рада, урађени и прилагођени васпитни часови и часови обавезног учења, донет нови кућни ред. Дом је за кратк
о време постао узор реда и рада на само у Крагујевцу.
Године 1973. донети су први јединствени програми васпитног рада у домовима ученика, установљена је обавезна педагошка документација која се морала водити, а просветно-педагошка служба преузимала је постепено бригу ообразовно-васпитном раду у домовима. Тих година донети су и прописи о школским квалификацијама васпитног особља у домовима ученика.
Потребе за новим финансијским средствима биле су огромне, а финансијери нису могли да их прате. Зато се дошло на идеју бављења допунском делатношћу – издавањем слободних капацитета дома за преноћиште екскурзијама, разним групама и спортским екипама које су посећивале Крагујевац. У оквиру тога, у дом
је примљена група од тридесетак ученика из Либијске Арапске Републике у периоду од 8. маја 1974. године до 1978. године. Када су они отишли, да би решили проблем непопуњености капацитета, склопљен је уговор са Студентским домом „Вита Јањић“ о смештају студената. Друга група Либијских ученика примљена је 1982. године.
Године 1975. донет је Закон о домовима учени
ка к
оји је дао велики допринос у променама односа заједнице према интернатима и домовима ученика. Домови су постали део опште бриге друштва за свестрано васпитање ученика, а не само за егзинстецијално
збрињавање. Наш дом је тада располагао са
свим условима за успешно деловање Заједнице ученика, довољним бројем просторија за учење, забаву, рад интересних група и секција културно-забавног рада. Почетком осамдесетих година у дому је почела организовано да ради секција за спорт и рекеацију.
У даљим годинама, не само да су успешно обезбеђивана материјална средства за санацију и очување зграде дома, већ су извршене бројне доградње и адаптације. И унутрашњост је омогућавала бољу организацију послова и побољшање услова живота и рада, естетског изгледа и практичности. Учињени су велики напори на обнови соба, вешернице и осавремењавању кухиње. Велико двориште дома искоришћено је за изградњу неколико савремених игралишта и балон сале.
У
васпитном раду су примењиване организације рада према Основама програма васпитног рада и другим упутствима од стране Министарства.
